Тамо се налазе jаме. У крашком тлу. Дубоке, страшне jаме. Немаjу дна. Отуд хуjи ветар. И као да се чуjе плач. А нема дна. Нико жив ниjе изашао из jаме, да би рекао: има ли или нема дна. Па су људи навраћали на jаме. Ослушкивали. А доле, дубоко у утроби земље нешто цвили, нешто плаче, нешто шкргуће. О, какво jе то проклетство! Човек jе установио свечаност сахрањивања и гробље да би сачувао спомен умрлим и погинулим.
А тамо дубоке jаме. Па хучи подземље. А људи ослушкуjу: да ли jе то глас маjке, да ли jе то глас jединца?
Репортажа Бранка В. Радичевића о Пребиловцима коjу jе обjавио на страницама Дуге као млад писац може се прочитати у рубрици Штампа о Пребиловима
________________________________
Ову фотографиjу jе 1961. године снимио Милан (Ђуре) Булут- Ћебер из Аранђеловца. Милан jе рођен 1912. године у Пребиловцима. Послиjе рата радио у СУП-у у Чапљини одакле се због сукова са властима преселио са породицом у Србију, у Аранђеловац. На фотографиjи сватова Милеве и Богдана Медан коjу смо такође обjавили у Фото-галериjи налази се, у горњем реду, седми по реду- до младе, гледано с лиjева на десно. Милан Булут jе био носилац "Партизанске споменице 41". Умро 18. маjа 2000. године у Аранђеловцу.
