Пјацуша из Пребиловаца
Удајом у Пребиловце жене су, као по неком правилу, углавном стицале надимак по селу у којем су живјеле прије доласка у Пребиловце. Тако је свака млада из Габеле постајала Габа. То друго име временом је потиснуло крштено име тако да се знало догодити да многи у селу и нису знали њихово крштено име. Дјевојке из Дубрава постајале су Дубравке или су надимак добијале по презимену; Мандрапша, Пјацуша, Хргутка (поријеклом са Хргута код Стоца)… Дјевојке из Пребиловаца, удајом ван Пребиловаца постајале су Пребиловке.
Ово је прича о Пјацуши из Пребиловаца Анђи Банђур, рођеној Пјаца (1869. Локве, село на Дубравској висоравни- Пребиловци, 1938.).
То је, за сада, најстарија фотографија из Пребиловаца коју су пронашли сарадници завичајног портала Пребиловци-село на Интернету. На фотографији недостају Анђини синови Бранко и Видоје. Кад је слика настала Бранко је био у Београду а Видоје у Сарајеву гдје су се школовали за трговца.
Од 1914. године, када је умро њен супруг Спасоје и када је постала самохрама мајка- са најмлађим сином Трифком и три кћерке подизала је дјецу а двојицу синова школовала. Обојица су постали трговци. Видоје је убијен у логору Јасеновац а Бранко је преживио Други свјетски рата послије којег је остао да живи у Београду.
Бранко је, још док је трајао рат, 1944. године- у Београду од академског сликара Чеха Франта Малy затражио је да му овјековјечи слику мајке. У почетку, захтјевао је да платно, на којем ће умјетник сачувати лик његове мајку, буде у наравној величини. Након разговора са умјетником овај прихвати да умјетничко дјело буде до метар висине. Умјетник је, уз фотографију по којој би радио умјетничко дјело, захтјевао од Бранка да му прича о мајци. Након годину дана рада у атељеу Франта Малy предао је умјетничко дјело наручиоцу. Задовољан са умјетниковим виђењем његове вољене мајке, Бранко наручи још једну слику- да је пошаље брату Трифку који је једини од двадесетак Банђура у Пребиловацима преживио Други свјетски рат.
Франта Малy био је један од познатијих сликара Београда у XИX вијеку. Прихватио је Бранков приједлог да још једном, на основу фотографије, портретише његову мајку, али под условом да се то умјетничко дјело извјесно вријеме задржи код њега, како би се појављивало на изложбама. И било је тако.
Долазак комуниста на власт у Југославији није одушевило чешког умјетника који одлучује да 1948. године напусти Београд. Бјежи у Мађарску. Вече прије одласка из Београда Франта одлази код Бранка, да му преда други портрет његове мајке, али га не налази код куће. Слику оставља код Бранкових комшија који је након два дана предају власнику.
Другу слику, великог формата, Бранко је спаковао и послао поштом Пребиловце. Налазила се на зиду једне од двије просторије у старој кући поред чатрње. Ријетко умјетничко дјело познатог сликара ту је било до 1992. године када је доживјело судбину села у којем је свака кућа запаљена.
Умјетничко дјело велике вриједности, настало 1945. године, данас је, међутим, у посједу Бранкових насљедника из Београда (ад).
Према рукопису о братству Банђур из Пребиловаца који је припремио зет покојног Трифка Банђута, Славко Марић. На завичајном порталу Пребиловци-село на Интернету, прилог је објављен у марту 2014. године
