Хутово блато све популарнија туристичка дестинација
|
|
У стварању Хутова блата, простора коjи jе већи од 6 хиљада хектара, према предању коjе живи у хрватском и српском народу, учествовали су свеци док су по земљи ходали.
Виjековима људи су узимали од Хутова блата. Узимали што су више могли. Прво су то били Турци Османлиjе чиjе jе аге и бегове потчињена раjа морала угошћавати баш овдjе а њихове дворове снабдjевати рибљим и птичиjим месом.
("И потраjа то све док се jедан бег, неког давног љета, не отрова једући рибу у хладовини врба поред jезерa Jелим, једним од шест језера Хутова блата. Пекли му сељаци шарана мало на жару, мало на врелом херцеговачком камену и понудили за ручак. Био jе то њему и његовоj пратњи посљедњи ручак, вели легенда. Послиjе тога пуче глас кроз народ о отровноj риби из Хутова блата и престаде излов рибе и тираниjа").
Аустро-угарска jе уважавала власништво локалног становништва над парцелама, јагурама и плеснима Хутова блата над којима су имали власништво а које су користили за излов рибе или прикупљање сијена за стоку (Перишића плесно, Крунуша јаруга, Ждракановића јаз). Захваљујући развијеном риболову могла је монархија чак извозити сушену jегуљу и шарана. Рибарство jе било добро развиjено а сушена jегуља омиљена храна на трпезама у европским метрополама.
Управо из тог времена потичу имена jаруга и jазова у Хутову блату по презименима фамилиjа коjе су биле њихови власници и кориснци и живjели су од тога. Имена и данас носе по презименима хрватских и српских фамилиjа коjе живе уз Хутово блато.
Послиjе Аустро-угарске Хутовим блатом управљали су краљеви поданици и Титови службеници и користили га као ексклузивно ловиште. Почетком новог миленијума нове демократске власти забраниле су сваки лов у Хутову блату. Умјесто рибара и пушколоваца ријеком Крупом плове лађе са туристима жељних сусрета са нетакнутом природом.Тиме је почела, надат се, срећниjа ера Хутова блата?
Вриjеме jе непоткупљив свjедок али и судиjа. Остаjе да се у времену које незаустављиво долази сазна и види шта ће се догађати са овим драгуљем мајке природе (ad). (О Хутову блату писао је, у неколико наврата, наш портал)
Девастација Хутова блата (2006.)
Свјетско првенство риболоваца на ријеци Крупи (2007.)
Крај небриге о Хутову блату (2013.)
