Драгићева

Јарила браћа, стари Драгићи, кукуруз у Ораховом долу. За вријеме кратког предаха, у тешком послу, који се у Пребиловцима зове душак, испела су се двојица браће на стољетно стабло смокве, да поједу коју смокву (трајало јe стабло баш те смокве до чувене зиме 1984. године). Док су брали и јели слатке плодове, ковали су Драгићeвићи планове како ће и они посадити смокве. Узеће на прољеће прутове баш са те смокве и потопити их на саџак у својим башчама. Како су сашли са смокве, тако су заборавили на план до наредног љета кад су поново јели смокве и поново ковали планове о садњи смокава . Од тада се у Пребиловцима кад когод нешто планира радити и о томе пуно прича, знa рећи: “Немој само да буде као код Драгића кад су садили смокве”.