Национални радник, истакнути привредник и банкар

mdragicevic
Драгићевић, Михаило

Драгићевић, Михаило (Горњи Милановац, 1872 - Београд 1927. године), истакнути привредник, банкар и национални радник у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. По оцу води порекло из Херцеговине од познате породице Драгићевић, огранак Екмечића из села Пребиловци код Чапљине који су, по предању, потомци старе захумске властеле. Отац ИлијаДрагићевић је као момчић, побегавши од чобанског штапа из Пребиловаца, преко Мостара и Вишеграда, стигао у Горњи Милановац, где је бавећи се трговином, брзо стекао значајан иметак.

Илиjина браћа у Херцеговини су старо презиме Драгићевић променили у Екмечић, по надимку деде Ристана, који је у 18. веку радио неко време у Мостару као пекарски помоћник.

Михаило је у Горњем Милановцу завршио основну школу и три разреда гимназије. Матурирао је у Крагујевцу а дипломирао на правном факултету Велике школе у Београду. Каријеру је започео у Врачарској задрузи и Државној хипотекарној банци (Управа фондова), из које је почетком 20. века прешао у Прометну банку, која је тада била у тешкој кризи. Михаило Прометну банку сређује и подиже на ноге, стварајући од ње један од најбоље уређених и најнапреднијих новчаних завода тога доба у Краљевини Србији. Михаило је био на челу свих тадашњих привредних покрета, у већини случајева као покретач, а често и као сарадник. Оснивач је дрварско-индустријског предузећа ''Тара'', Извозне банке, Извозно-прометне банке, Осигуравајућег друштва ''Србија'', Српског бродарског друштва и многих других. Нарочито се залагао за привредни развој Косова и Македоније, тадашње Старе и Јужне Србије. Био је резервни артиљеријски мајор и истакнути члан Народне одбране, несебично јој дајући своју најплеменитију енергију. Помагао је све националне и културне покрете, нарочито соколство. Смрт га је затекла на положају директора Прометне банке, председника управе Извозно-прометне банке, потпредседника Индустријске коморе, Српско-Американске банке, Осигуравајућег друштва ''Србија'' и члан управног одбора великог броја банака, привредних и културних друштава и предузећа.

Лист ''Политика'' од 8. фебруара 1927. године, у подужем тексту, описујући сахрану и преносећи говоре многих угледних личности наводи: ''Београд одавно није видео тако величанствен спровод као што је његов. То је најбоље показало шта је значила личност покојног Драгићевића и колико је била цењена и поштована. ''На спроводу који је трајао три сата и ишао од куће у Београдској улици број 29, до Саборне цркве, одатле до Новог гробља запажени су тадашњи председник Владе СХС Никола Узуновић, председник Скупштине Марко Трифковић, Иван Рибар, испред Народне одбране, прдседник Индустријске коморе Игњат Бајлони и многи други.

Млађи Михаилов син Милорад Драгићевић- Баја  (1904 - 1975) био је један од најбољих наших фудбалера између два рата. Каријеру је започео у СК "Југославија", а кратко време је играо и за СК "Јадран" из Београда. Прославио се у тиму БСК из Београда, где је играо од 1924 - 1929. године. Због озбиљних повреда рано је завршио каријеру. Два пута је играо за државну репрезентацију, и то оба сусрета против Румуније. Играо је на месту десне полутке или вође навале и био је одличан стрелац.

Припремио: Миленко Јахура

Извори:

  1. Документациони фонд Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Родослов Екмечића, приредили Ђуро Екмечић и Милорад Ђ. Екмечић
  2. Дневни лист ''Политика'' од 8. и 9.  фебруара 1927.године
  3. ''Државни попис 1862/63, Општина Горњи Милановац, Музеј Рудничко-таковског краја, приредила Ана Столић
  4. ''Народна енциклопедија српско-хрватска-словеначка'', професор Станоје Станојевић, свеска 6, страна 628, Библиграфски Завод Д. Д. Загреб,1925.г.
  5. Архив Фудбалског савеза Србије
joomla template gratuitjoomla free templates
2024  Prebilovci  globbers joomla template